Zbir­ka po­e­zi­je za dje­cu „Svud me ime, kri­šom vi­rim” knji­žev­ni­ka No­vi­ce Đu­ri­ća pro­mo­vi­sa­na je na tri­bi­ni „Svo­bo­di­ja­da” ko­ju Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re or­ga­ni­zu­je u Dru­štvu cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sve­ti Ge­or­gi­je” u Nik­ši­ću. Đu­ri­će­va no­va zbir­ka, naj­bo­lji je po­ka­za­telj da su dje­ca lju­di u ma­lom, a lju­di ve­li­ka dje­ca, re­kao je pro­mo­ci­ji prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca. Već i sam na­slov, ka­zao je on, uka­zu­je da je autor za­u­zeo naj­ljep­ši i naj­bo­lji ugao u sa­gle­da­va­nju dječ­jeg svi­je­ta, či­ja je osnov­na od­red­ni­ca da se svu­da bu­de i kri­šom pra­ti za­go­net­ni, taj­no­vi­ti svi­jet od­ra­slih, i svi­jet uop­šte, kao enig­ma ko­ju di­je­te mo­ra što pri­je od­go­net­nu­ti.
– Iz knji­žev­ne ra­di­o­ni­ce No­vi­ce Đu­ri­ća iz­ro­nio je iz­me­đu ko­ri­ca ma­li svi­jet ma­lih ju­na­ka, ko­ji već ne­će da bu­du aut­saj­de­ri u ži­vo­tu, ko­ji ni za od­ra­sle ne bi bio ta­kav bez ma­li­ša­na, ko­ji su smi­sao na­šeg po­sto­ja­nja, ali i po­et­skog na­dah­nu­ća. Autor­ski po­gled No­vi­ce Đu­ri­ća u ovoj knji­zi po­e­zi­je za dje­cu ne sa­mo da se od­li­ku­je pra­vil­nim uglom gle­da­nja na ma­le lju­de, ne­go i po­što­va­njem pre­ma dje­te­tu ko­je ima pra­vo da po­sto­ji, pi­ta, uđe u svi­jet od­ra­slih, i to sve br­že ka­ko no­vo vri­je­me ide, ka­zao je prof. dr Ko­pri­vi­ca.
Za­to u Đu­ri­će­vim pje­sma­ma, is­ta­kao je on, ne­ma­mo vje­štač­ki dje­či­ji svi­jet, ni­ti otu­žno la­men­ti­ra­nje ka­ko to či­ne ne­ki auto­ri knji­ga pje­sa­ma za dje­cu. Ne­ma­mo, re­kao je prof. dr Ko­pri­vi­ca, pa­pir­na­te li­ko­ve, ni pa­pir­na­ta pi­ta­nja. U zbir­ci „Svud me ima, kri­šom vi­rim”, sma­tra on, di­je­te je is­po­što­va­no u svoj nje­go­voj lje­po­ti, pa­me­ti i pra­vu da di­je­li svi­jet sa od­ra­sli­ma.
-Sto­ga u Đu­ri­će­voj vi­zi­ji dje­te­ta kao pje­snič­kog ju­na­ka ne­ma­mo otu­žno i pa­te­tič­no pre­tje­ri­va­nje i fan­ta­zi­ra­nje ne­kih pje­sni­ka ko­ji štan­cu­ju knji­ge po­e­zi­je za dje­cu, ne­go ozbi­ljan pri­stup, isti kao i kad se pi­še i o od­ra­slim ju­na­ci­ma. Za­to je ovo knji­ga ko­ja im­po­nu­je ka­ko ma­lom, ta­ko i od­ra­slom či­ta­o­cu, po­šte­na, iskre­na knji­ga po­e­zi­je o dje­te­tu, knji­ga bez sla­du­nja­vih i već vi­đe­nih re­fre­na, zbog če­ga i pli­je­ni i po­zi­va na či­ta­nje, dru­že­nje s njom i nje­nim ma­lim ju­na­ci­ma, is­ta­kao je iz­me­đu osta­log prof. dr Ko­pri­vi­ca.
Naj­no­vi­jom knji­gom, ka­zao je mr Mi­lo­rad Du­ru­to­vić, knji­žev­nik i pu­bli­ci­sta No­vi­ca Đu­rić uspi­je­va da se „uz­dig­ne na ni­vo dje­te­ta” (Alek­san­dar Vu­čo), da po­et­ski ob­li­ku­je sa­znaj­ni, psi­ho­lo­ški i emo­ci­o­nal­ni do­ži­vljaj svi­je­ta dje­ce pred­škol­skog uz­ra­sta. Ipak, sma­tra mr Du­ru­to­vić, Đu­ri­će­va zbir­ka je isto­vre­me­no na­mi­je­nja i od­ra­sli­ma. Na to, po­ja­snio je on, upu­ću­ju naj­ma­nje dva aspek­ta: pred­go­vor či­ji na­ziv gla­si „Pe­da­go­gi­ja lju­ba­vi” ko­ji pot­pi­su­je Du­ško Ba­bić, od­no­sno po­go­vor „No­va igra stva­ra no­ve svje­to­ve” auto­ra Đor­đa Bru­ji­ća.
– Ti tek­sto­vi, ra­zu­mlji­vo, dje­ci pred­škol­skog uz­ra­sta ni­ti su po­treb­ni, ni­ti su ra­zu­mlji­vi, ali od­ra­sli­ma i te ka­ko je­su. Ba­bić i Bru­jić ne pru­ža­ju sa­mo zna­ča­jan do­pri­nos tu­ma­če­nju Đu­ri­će­ve po­e­zi­je za dje­cu, već isto­vre­me­no upo­zo­ra­va­ju da se knji­žev­nost za dje­cu na­la­zi u ozbilj­noj kri­zi, što ni­je pro­u­zro­ko­va­no to­li­kom kri­zom stva­ra­la­štva, ko­li­ko uru­ša­va­njem tra­di­ci­o­nal­nog kul­tur­nog obra­sca na­su­prot ko­jeg smo do­bi­li ka­ko autor pred­go­vo­ra za Đu­ri­će­vu knji­gu ka­že, „ba­nal­ni he­do­ni­zam, kon­cept slo­bo­de bez mo­ral­nih ko­or­di­na­ta, za­tva­ra­nje u `internet­ski raj`, za­mje­na raz­go­vo­ra če­to­va­njem i stvar­nih pri­ja­te­lja vir­tu­el­nim”, re­kao je mr Du­ru­to­vić.
On je re­kao da je su­vi­šno go­vo­ri­ti o to­me ko­li­ko je za dje­cu naj­mla­đeg va­žan di­zajn knji­ge, njen vi­zu­el­ni iden­ti­tet, za šta je za­slu­žan Mir­ko Mar­ja­no­vić Ma­rio ko­ji je ilu­stro­vao zbir­ku.
B.Bra­šnjo


In­spi­ra­ci­ja

Ve­če u dru­štvu „Sv. Ge­or­gi­je” otvo­ri­la je Đu­ri­će­va kćer­ka Ma­tea re­ci­ta­ci­jom jed­ne od no­vih oče­vih pje­sa­ma. Autor je krat­ko ka­zao da mu je upra­vo ona in­spi­ra­ci­ja za sti­ho­ve sa­bra­ne u no­voj zbir­ci.
– Ona je glav­ni ju­nak knji­ge, glav­na in­spi­ra­ci­ja. U stva­ri, ovo su nje­ne pri­če sve­de­ne u sti­ho­vi­ma i pje­sma­ma, ka­zao je Đu­rić.
Zbir­ka „Svud me ima, kri­šom vi­rim” dru­ga je nje­go­va knji­ga na­mi­je­nje­na naj­mla­đim jer je 1999. go­di­ne ob­ja­vio i knji­gu pje­sa­ma „Mi­li­ca slo­va­ri­ca”. Ured­ni­ca tri­bi­ne „Svo­bo­di­ja­da”, pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Ba­krač na­ve­la je da je Đu­rić autor vi­še zbir­ki po­e­zi­je, ali da je zna­ča­jan i nje­gov pro­zni opus kao što su knji­ge „Sve­tlost i sen­ke pod Lov­će­nom”, „De­san­ka Mak­si­mo­vić - že­na ko­ja je sa­mo vo­le­la”, „Sa­vi­nim sto­pa­ma Le­lej­skom go­rom” za ko­ju je 2012. go­di­ne do­bio Uni­rek­so­vu na­gra­du za pro­zu „Du­šan Ko­stić”, dok je za „Ro­man ti pri­čam” do­bio na­gra­du UKCG-a „Mar­ko Mi­lja­nov”. Pri­re­đi­vač je knji­ga „Vu­ko - mit ko­ji sam uz­di­gao”, knji­ga o Vu­ka­ši­nu Vu­ku Vuk­če­vi­ću, „Od obe­ća­nja do is­pu­nje­nja”, a autor je i knji­ge in­ter­vjua „Moj raz­go­vor s nji­ma”. Đu­rić je za­stu­pljen, ka­za­la je Ba­krač, u ne­ko­li­ko zna­čaj­nih an­to­lo­gi­ja, a nje­go­va po­e­zi­ja pre­vo­đe­na je na ita­li­jan­ski, ru­ski, bu­gar­ski i ma­ke­don­ski je­zik. Do­bit­nik je vi­še zna­čaj­nih knji­žev­nih od­lič­ja, kao i ne­ko­li­ko no­vi­nar­skih na­gra­da. Na pro­mo­ci­ji no­ve zbir­ke u Nik­ši­ću Đu­ri­će­vu po­e­zi­ju či­ta­la je Ma­ri­ja Ja­nju­še­vić.